Globalizatsiya jarayonlari har tomonni qamrab oladigan xarakterga ega bo‘lgani uchun uni turli xil ilmlar o‘rganaveradi. Shunisi ham e’tiborga loyiqqi, bu ilmlarning har qaysisi muammoning o‘ziga tegishli qismini o‘rganish bilan cheklanmay, shu ilmga tegishli tushunchalar tizimidan ham foydalanadi. Shuning uchun ham hozirga qadar “globallashtirish” tushunchasining hamma tomondan e’tirof qilingan yagona ta’rifi ishlab chiqarilgani yo‘q [5. P. 116].
Тарихийлик тамойили у ѐки бу шаклда, қамровда, турли тилшунослик мактаблари, йўналишлари вакиллари томонидан қўллаб келинган ва тадқиқотчининг ўз олдига қўйган мақсад ва вазифанинг қай даражада объектив ва аниқлиги, бу мақсадни бажарииш учун тилшуноснинг арсеналида керакли даражада адекват ва кучли метод бор йўқлиги, тахлил қилинадиган конкрет тил материалининг борлиги ва унинг ҳажми ва бу тил материалини танлаб олишда тадқиқотчи томонидан етарли даражада илмийлик билан амалга оширилган-ми ѐки тил материалини тахлил қилишда гипотетик қурилмалар илмий тахлилдан юқори келганми ва ҳ.к. Каби омиллар
тарихийлик тамойилининг тил фактларини тасвирлашда турли натижаларга эришишига олиб
келган.